OSNOVE O OBEKTIVIMA
Žižna daljina, ugao gledanja i perspektiva
Žižna daljina
Žižna daljina
Žižna daljina, odnosno opseg žižne daljine kod zum objektiva, obično predstavlja glavni faktor prilikom izbora objektiva za određenu fotografiju ili vrstu fotografije. Žižna daljina objektiva određuje dve karakteristike koje su fotografima veoma važne: uvećanje i ugao gledanja.
Veće žižne daljine odgovaraju većem uvećanju i obrnuto. Širokougaoni objektivi sa malom žižnom daljinom imaju malo uvećanje, što znači da morate fizički da se približite subjektu prosečne veličine da biste ispunili kadar. Međutim, to takođe znači da možete da smestite velike subjekte u kadar bez potrebe za snimanjem sa razdaljine. Telefoto objektivi sa velikim žižnim daljinama imaju veliko uvećanje, pa kadar možete da ispunite subjektima koji su udaljeni od fotoaparata.
[1] Sekundarna principalna tačka objektiva [2] Žižna daljina [3] Ugao gledanja (mereno po dijagonali) [4] Ravan fokusa (ravan senzora slike)
Tehnička definicija žižne daljine
- Tehnički razgovori -
Žižna daljina objektiva definiše se kao razdaljina od njegove sekundarne principalne tačke do zadnje tačke fokusa kada je fokus podešen na beskonačno. Sekundarna principalna tačka predstavlja jednu od šest kardinalnih tačaka koje se koriste kao reference u optičkom objektivu (prednje i zadnje tačke fokusa, primarne i sekundarne nodalne tačke i primarne i sekundarne principalne tačke). Ne postoji unapred definisana lokacija za sekundarnu principalnu tačku u složenom objektivu – može da bude negde unutar tela objektiva ili negde izvan njega, u zavisnosti od dizajna objektiva, pa ne postoji lak način da sami precizno izmerite žižnu daljinu objektiva.
Žižna daljina i ugao gledanja
Ugao gledanja opisuje koliki će deo scene ispred fotoaparata zabeležiti njegov senzor. Ako želimo to isto da kažemo koristeći malo više tehničke termine, u pitanju je ugaoni opseg scene koji se beleži na senzoru, uz merenje po dijagonali. Važno je da zapamtite da ugao gledanja u potpunosti određuju žižna daljina objektiva i format senzora fotoaparata, pa će se ugao gledanja koji dobijate pomoću određenog objektiva razlikovati na fotoapartima punog formata (35 mm) i fotoaparatima APS-C formata. Različiti objektivi iste žižne daljine uvek će imati isti ugao gledanja kada se koriste sa senzorom iste veličine.
Poređenje žižne daljine i ugla gledanja ilustruje ovaj odnos za fotoaparate punog formata (35 mm) i formata APS-C.
* Žižna daljina u ( ): ekvivalentna žižna daljina kada je montiran na digitalne fotoaparate sa izmenjivim objektivima i senzorom punog formata (35 mm)
Perspektiva
Uz velike žižne daljine, objekti u prednjem planu i pozadini često će na finalnoj slici izgledati kao da su međusobno bliže. Ovaj efekat ponekad se naziva „telefoto kompresija“ iako ga ne izaziva objektiv. U stvari dolazi do toga da je prilikom upotrebe telefoto objektiva potrebno da se više udaljite od subjekata. Stoga, u odnosu na razdaljinu do objekata u prvom planu i pozadini, oni su zaista međusobno bliže. Drugi način da se ovo predstavi: pošto su objekti u prednjem planu i pozadini dosta udaljeni od fotoaparata, njihova relativna veličina na finalnoj slici biće približnija realnoj. Kada snimate pomoću širokougaonog objektiva, obično je potrebno da se približite subjektu u prednjem planu kako bi bio dovoljno veliki u kadru, zbog čega udaljeniji objekti u poređenju izgledaju manje. Razlika u očiglednoj perspektivi u stvari predstavlja rezultat toga koliko ste vi udaljeni od subjekta.
Žižna daljina od 24 mm, ugao gledanja od 84 stepena
Žižna daljina od 300 mm, ugao gledanja od 8 stepena
