Pređi na sadržaj

Razumevanje digitalnog audia – vodič od A do Ž

Zbunjuje vas jezik koji se koristi za opisivanje audio opreme? Napravili smo brzi vodič da bismo vam pomogli.


Osnovno: kako se snima digitalni audio

Digitalni zapis je uvek približna vrednost punog opsega stvarnog zvuka zato što u realnom svetu zvuk neprekidno varira. Napredak u tehnologiji snimanja, međutim, stalno proširuje opseg i tačnost onoga što može da se snimi digitalno.

Kada se digitalni zapis pravi iz analognog izvora – kao što je koncert uživo ili sviranje u studiju za snimanje – zvuk se sempluje u pravilnim intervalima. Amplituda zvuka se beleži kao broj, stvarajući digitalni zapis analognog zvučnog izvora kao niz diskretnih brojeva.

Koliko se originalnog analognog zvuka uhvati digitalnim snimanjem zavisi uglavnom od brzine semplovanja i bitske dubine (koliko uzoraka je uzeto u sekundi i koliko informacija svaki uzorak sadrži).

Čuvanje i skladištenje digitalnog audia

Kada se napravi digitalni zapis, on može da se uskladišti u brojnim različitim formatima. Svaki format koristi različit način balansiranja kvaliteta zvuka i veličine digitalne datoteke koja se pravi: ekstremno visok kvalitet zapisa nije, na primer, bio praktičan u malim muzičkim plejerima.

Kako je, međutim, digitalno skladištenje postalo lakše dostupno zahvaljujući prenosivim uređajima koji se hvale velikim skladišnim prostorom od mnogo gigabajta, vrlo visok kvalitet digitalnog audia je praktično postao stvarnost za milione ljudi.

Vodič od A do Ž za audio funkcije

5.1-kanalni
7.1-kanalni
Analogni
Bitska dubina
Kodek
Kompresija
Digitalno
Dolby Digital
Dolby True HD
DSD
DSEE HX
DTS digitalni surround
DTS master audio
Audio visoke rezolucije
LDAC
LFE
Format bez gubitaka
Format sa gubitkom
LPCM
S-Master HX
SA-CD
Brzina semplovanja
SBCs
Subwoofer
Surround zvuk
Poboljšanje rezolucije

5.1-kanalni

Ovo je način da se obezbedi surround zvuk kako bi se dobio doživljaj kao u bioskopu. Pet zvučnika i subwoofer su postavljeni oko slušaoca i svaki prima različiti kanal na sledeći način:

  1. Dva prednja kanala
  2. Jedan prednji centralni kanal
  3. Dva „surround“ kanala
  4. Jedan kanal za efekte na niskim frekvencijama (LFE)

Subwoofer, koji prima LFE kanal, može da se postavi bilo gde u sobi. On, u poređenju sa surround zvučnim sistemom bez subwoofera, čuva prostor: drugi zvučnici mogu da budu manji pošto ne moraju da proizvode bas zato što se sve niske frekvencije šalju na subwoofer. Pogledajte takođe i 7.1-kanalni

7.1-kanalni

7.1-kanalni surround zvučni sistem koristi 7 zvučnika plus subwoofer. To je slično 5.1-kanalnom sistemu, ali uz dva dodatna zadnja „surround“ kanala.

Analogni signal

Analogni zapis čuva originalni zvuk vršeći promene na fizičkom mediju, kao što je magnetna traka ili vinilska ploča. Ovo se razlikuje od načina na koji se prave digitalni snimci.

Bitska dubina

Bitska dubina digitalnog zapisa opisuje koliko cifara se koristi za čuvanje svakog uzorka analognog signala. Standardna bitska dubina za CD audio je 16, uz brzinu semplovanja od 44,1 kHz – ovo znači da se uzima 44.100 uzoraka u sekundi i svaki uzorak čuva 16 bita informacija. U načelu, veća bitska dubina znači veći kvalitet zvuka, ali i veću datoteku

Audio visoke rezolucije ima bitsku dubinu od najmanje 24 bita, uz brzinu semplovanja od 96 kHz ili veću.

Kodek

Kada se zvuk digitalizuje, on prolazi kroz koder/dekoder ili kraće „kodek“. Ovo je deo softvera ili hardvera koji uzima analogni zvučni signal i „kodira“ ga u digitalni format koji može da se čuva u elektronskom obliku. Kada se zvuk reprodukuje, kodek „dekodira“ digitalnu datoteku kako bi proizveo zvuk.

Svaki audio kodek koristi različiti metod da kodira analogni signal, tako da oni imaju različite prednosti i nedostatke kada je u pitanju čuvanje i reprodukcija zvuka.

Kompresija

Stvaranje digitalnog audio zapisa može da dovede do stvaranja vrlo velike datoteke koja ograničava praktičnu upotrebu tehnologije – na primer, koliko pesama može da stane na digitalnom muzičkom plejeru. Zbog toga većina formata audio datoteka koristi neki oblik kompresije, uklanjajući određene zvučne informacije kako bi se smanjila veličina sačuvane datoteke.

Način na koji se zvuk kompresuje i dekompresuje prilikom reprodukcije utiče na konačni zvuk koji čujete. Formati datoteka u kojima se gube informacije zovu se formati sa gubitkom. Formati datoteka koji zadržavaju sve informacije o zvuku ili im omogućavaju da se obnove prilikom reprodukcije zovu se formati bez gubitaka.

Digitalno

Za razliku od analognog zapisa, digitalni zapis menja zvuk u niz brojeva koji mogu da se čuvaju u elektronskom obliku (na primer na CD-u ili čvrstom disku), a zatim konvertuju ponovo u zvuk kada se reprodukuju. MP3 je popularni digitalni format datoteke.

Dolby Digital

Standardni audio format sa gubitkom koji se koristi za DVD i kao osnovni format za Blu-ray. Iako je to format sa gubitkom podataka, on je još uvek dovoljno dobar za korišćenje u bioskopima. U poređenju sa formatom DTS Digital Surround kvalitet zvuka je lošiji, ali veći stepen kompresije takođe znači da su datoteke manje pa je tako Dolby Digital još uvek u širokoj upotrebi.

Dolby True HD

Format kompresije zvuka bez gubitaka sličan formatu DTS master audio. Oba se koriste kao opcionalni formati zvuka za Blu-ray disk.

DSD (Direct Stream Digital)

Direct Stream Digital (DSD) je metod digitalnog snimanja koji koristi ekstremno visoku brzinu semplovanja, koja prevazilazi Audio visoke rezolucije i 64–128 puta je veća od audio CD-a. Za neke inženjere koji se bave zvukom ovo je najviše što se može postići u približavanju digitalne datoteke originalnom analognom izvoru. Neki Sony modeli zvuka visoke rezolucije takođe su sposobni da reprodukuju audio DSD format.

DSEE HX

Digital Sound Enhancement Engine (DSEE) HX je jedinstvena tehnologija kompanije Sony za poboljšanje rezolucije . Kada se reprodukuje digitalni audio u kompresovanom formatu, DSEE HX vraća izgubljene informacije visokih frekvencija u realnom vremenu, dajući kvalitet zvuka koji je približan kvalitetu visoke rezolucije (HD). Svi zvukovi koji se reprodukuju na DSEE HX opremi su poboljšani i doprinose da se osećate kao da ste zaista u studiju za snimanje ili na koncertu.

DTS Digital Surround

Standardni audio format sa gubitkom koji se koristi za DVD i kao osnovni format za Blu-ray. U poređenju sa formatom Dolby Digital, DTS Digital Surround ima bolji kvalitet zvuka, ali nije u tako širokoj upotrebi zato što proizvodi veće datoteke.

DTS master audio

Format kompresije zvuka bez gubitaka sličan formatu Dolby True HD. Oba se koriste kao opcionalni formati zvuka za Blu-ray disk.

Audio visoke rezolucije

Audio visoke rezolucije obično označava digitalne zapise sa brzinom semplovanja od 96 kHz/24 bita ili više. Na ovaj način se dobija mnogo bolji kvalitet zvuka od kvaliteta zapisa za CD ili MP3 – standardni CD audio format je semplovan na 44,1 kHz/16 bita.

Kada vidite logotip audia visoke rezolucije na proizvodima kompanije Sony, znaćete da je proizvod dizajniran da performanse zvuka visoke definicije dovede do najviše tačke. Od prenosivih muzičkih plejera do slušalica, zvučnika i sistema kućnog bioskopa, možete da podesite kompletan audio sistem visoke rezolucije kompanije Sony.

Saznajte višeo o audio signalima visoke rezolucije

LDAC

LDAC je audio kodek iz kompanije Sony koji vam omogućava da uživate u visokom kvalitetu audio signala koji se bežično prenosi preko Bluetooth veze.

Kada se audio signal prenosi preko Bluetooth-a, on normalno koristi standardni Bluetooth SBC kodek koji može da dovede do gubitka kvaliteta. LDAC prenosi preko Bluetooth-a tri puta više podataka od SBC kodeka, zadržavajući visok kvalitet audio signala i pružajući vam poboljšani doživljaj slušanja zvuka koji se prenosi bežično za svu vašu muziku.

LFE

Kanal za efekte na niskim frekvencijama (LFE) je odvojeni audio zapis koji se koristi za niske tonove između 3 Hz i 120 Hz – kao što su efekti na niskim frekvencijama u filmskoj muzici. U surround zvučnom sistemu ovaj kanal se obično šalje na subwoofer.

Format bez gubitaka

Audio format bez gubitaka čuva digitalni audio na način koji ili zadržava sve originalne digitalne informacije ili im omogućava da se obnove prilikom reprodukcije. Audio formati bez gubitaka informacija obuhvataju sledeće formate:

  1. DSD (DFF)
  2. DSD (DSF)
  3. WAV
  4. AIFF
  5. FLAC
  6. ALAC

Format sa gubitkom

Audio format sa gubitkom informacija briše neke informacije iz originalnog digitalnog zapisa da bi sačuvao prostor, dok pokušava da sačuva što je više moguće originalnog kvaliteta zvuka kada se zapis reprodukuje. Svaki format zauzima različiti odnos između kompresije radi čuvanja prostora i zadržavanja informacija radi očuvanja kvaliteta zvuka.

Audio formati sa gubitkom informacija obuhvataju sledeće formate:

LPCM

Linearna impulsna kodna modulacija (LPCM) je osnova digitalnog snimanja zvuka. Analogni signal se sempluje u pravilnim intervalima i njegove amplitude se snimaju kao tačke na digitalnoj skali. S obziron na to da nema obrade ili kompresije podataka, kvalitet zvuka može da bude visok kao kod profesionalnih studijskih snimaka – međutim, proizvedene datoteke su vrlo velike tako da LPCM nije praktičan za svakodnevnu upotrebu.

Brzina semplovanja određuje tačnost originalnog digitalnog toka podataka

S-Master HX

Tehnologija digitalnog pojačala kompanije Sony, jedinstveno razvijena za audio signale visoke rezolucije kako bi se smanjila izobličenja i šumovi u širim frekventnim opsezima. Zato što S-Master direktno pojačava digitalne signale – umesto da ih prvo pretvori u analogne signale – on održava čistoću originalnog signala za verniju reprodukciju.

SA-CD

Super Audio CD je format snimanja koji je razvila kompanija Sony za snimanje zvuka u DSD formatu, nadmašujući dinamički opseg koji se može snimiti na CD-u. Dok je dinamički opseg standardnog audio CD-a 96 db, za SA-CD je 120 db. Brzina semplovanja za SA-CD je 2,8 MHz, 64 puta veća od standarda za CD.

Za razliku od normalnog audio CD-a, SA-CD podržava 5.1-kanalni surround zvuk, kao i 2-kanalni (stereo) zvuk. SA-CD audio je šifrovan kako bi bio zaštićen od kopiranja, što znači da može da se reprodukuje kroz analogne, HDMI ili i-Link izlazni kablove, ali ne i kroz optičke ili koaksijalne kablove.

Brzina semplovanja

Kada je digitalni zapis napravljen iz analognog izvora, brzina semplovanja je vremenski interval između uzoraka i što je veća brzina, to manje podataka ostaje nezabeleženo. Standardna brzina semplovanja za audio CD je 44,1 kHz, što znači da se 44.100 uzoraka uzme u sekundi.

U načelu, veća brzina semplovanja znači veći kvalitet snimanja. Audio visoke rezolucije ima brzinu uzorkovanja od 96 kHz ili veću i bitsku dubinu od najmanje 24 bita.

SBC

Standardni audio kodek za prenos digitalnog audio signala preko Bluetooth uređaja. Zato što je SBC dizajniran za davanje prioriteta efikasnosti korišćenja propusnog opsega u odnosu na kvalitet zvuka, on nije pogodan za prenos audio signala visokog kvaliteta. LDAC kompanije Sony prenosi tri puta više podataka od SBC kodeka, omogućavajući da se preko Bluetooth uređaja prenese audio signal visokog kvaliteta.

Subwoofer

U 5.1-kanalnom ili 7.1-kanalnom surround zvučnom sistemu, subwoofer je zvučnik koji reprodukuje samo zvukove niske frekvencije ili namenski LFE kanal. Subwoofer može da se postavi bilo gde u sobi zato što naše uvo ne može lako da odredi iz kog pravca dolaze niske frekvencije.

Drugi zvučnici mogu da budu manji zato što se sve niske frekvencije šalju na subwoofer – tako da ceo sistem zauzima manje prostora.

Surround zvuk

5.1-kanalni i 7.1-kanalni surround zvuk su sistemi za slanje odvojenih audio kanala na zvučnike postavljene svuda oko slušaoca, dajući mu bogatiji doživljaj slušanja zvuka. Oznaka .1 se odnosi na upotrebu subwoofera kao dodatnog zvučnika za niske frekvencije.

Poboljšanje rezolucije

Kada se reprodukuje digitalni audio zapis u formatu sa gubitkom podataka, ponekad je moguće popuniti „praznine“ u originalnom zvuku matematičkom procenom gde bi originalne informacije trebale da budu. To se zove „poboljšanje rezolucije“ jer može da poboljša zvuk nižeg kvaliteta snimanja približno do audio signala visokog kvaliteta.

Jedinstveni DSEE HX algoritam kompanije Sony poboljšava postojeće izvore zvuka do granice kvaliteta zvuka koju poseduje audio signal visoke rezolucije.