Zašto je upravljanje bojama neophodno?

1. boja je oblik ljudske percepcije. Oči (i mozak) primaju spektralne informacije koje se koriste kao osnova za osećaj boje. Boje, kao što su zelena, narandžasta i žuta, na primer, su samo pojmovi koji ne opisuju spektralne komponente svetlosti koja se reflektuje od objekta.

   Zbog toga je potrebna neka vrsta jezika boja kojom bi se opisale spektralne komponente određene boje a koje nisu subjektivne (kao što bi bile npr. nebesko plava, duboka plava, okeansko plava ili svetloplava). Trebalo je da se kreira jezik koji opisuje sve boje koje vide ljudi.

   Ovaj jezik se zove Lab, gde L označava svetlost, a "a" i "b" komponente boja. Pomoću Laba se boja može veoma precizno opisati. Malo kasnije ćemo se bliže upoznati sa Labom.

   

   Kako svaki uređaj za obradu slike ima svoj jedinstven način za obradu boja, postoji standardni način za opisivanje karakteristika boje svakog uređaja. To će vam pomoći da šaljete tačne informacije o boji sa jednog uređaja na drugi tokom celog radnog toka.

   Digitalni fotoaparati, monitori i ink-džet štampači su verovatno najpoznatije komponente radnog toka za digitalnu obradu slike. Međutim, da li ste znali da je softver najvažniji deo radnog toka?

2. Šta je to upravljanje bojama?

   Upravljanje bojama opisuje ceo sistem na vašem računaru koji se koristi za preciznu komunikaciju boja između hardvera i softvera. Ono se koristi za opis ulaznih karakteristika vašeg digitalnog fotoaparata, za kontrolu prikazivanja slike na monitoru ili za podešavanje preciznog štampanja slike koju vidite na monitoru. Takođe je neophodno za prenos slika iz jedan u drugi softver bez nesporazuma oko boja.

   Upravljanje bojama je moguće sa operativnim sistemima Microsoft Windows i Apple Mac OS X. Ono ima dugu istoriju sve većih mogućnosti sa svakom novom verzijom operativnih sistema.

   Nekoliko stvari treba objasniti radi lakšeg razumevanja upravljanja bojama.

   Profil

   Profil može da se uporedi sa malom etiketom koja je zakačena na svaku sliku i uređaj za obradu slike. Te etikete opisuju specifičnu boju kako u RGB (crvena-zelena-plava) sistemu, tako i na specifičnom jeziku za upravljanje bojama. Na taj način, računar i softver znaju na koje realne boje (u Labu) se misli kada se navedu RGB vrednosti.

   Štaviše, profili mogu da sadrže i CMYK vrednosti umesto RGB vrednosti (npr. za ofset štampu). Kako ostajemo u čisto RGB-radnom toku, u ovom tekstu se nećemo fokusirati na CMYC boje.

   Paleta boja

   Svaki tip fotoaparata ima sopstveni način viđenja boja, kao što svaki tip monitora ima svoj način prikazivanja boja. Takođe, štampači imaju sopstveni opseg boja koje mogu da štampaju i koje variraju u zavisnosti od tipa, tonera i papira. Ovaj opseg boja se naziva paleta boja. Paleta boja opisuje sve boje koje može da obradi uređaj za obradu slike.

   Najpoznatija je sRGB. Ona opisuje prosečnu paletu boja standardnog monitora koju on može da prikaže. Većina digitalnih kamera mogu da snimaju u sRGB paleti boja, a većina štampača takođe može pravilno da štampa slike u sRGB. Ipak, postoje veće palete boja, kao što su ProPhoto RGB, Adobe RGB 1998, Wide Gamut RGB.

   Ove palete boja se koriste kada je potreban vrhunski kvalitet. Međutim, za većinu namena, sRGB je pravi izbor.

   

   Slika 1: Poređenje između sRGB (unutra, u boji) i Adobe RGB (napolju, rešetka)

   Profili mogu da se ugrade u slike, što je neophodno za komunikaciju boja između aplikacija za obradu slika. Bez ugrađenog profila, aplikacija ne zna koje koje realne boje datoteka sadrži, jer "goli" RGB brojevi nemaju nikakve veze sa Lab-vrednostima.

   Sony-jevi Alpha fotoaparati mogu da snimaju u sRGB ili Adobe RGB režimu. Ako ste podesili vaš fotoaparat tako da snima u Adobe RGB, to se jasno vidi na monitoru fotoaparata. Osim toga, slike snimljene u Adobe RGB mogu da se prepoznaju po znaku _ na početku imena datoteke (na primer: image1234.jpg â†' sRGB; _image1234.jpg â†' AdobeRGB) Ako i dalje niste sigurni koju paletu boja ste izabrali kada snimate sliku, možete da proverite EXIF informacije.

   

   Upravljanje bojama u softveru Sony Image Data Converter SR (IDC SR)

   Treba da podesite samo nekoliko opcija da biste postigli dobar tok upravljanje bojama. Izaberite postavke u meniju i otvorite dijalog za upravljanje bojama. Možete da izaberete radnu paletu boja u gornjem delu: Ako izaberete sRGB, Adobe RGB ili Wide Gamut RGB, IDC SR će uvek objavljivati obrađene slike u željenoj paleti boja. Ako su izabrane postavke fotoaparata, IDC SR će smatrati da je radna paleta podešena u fotoaparatu. To može biti ili sRGB ili Adobe RGB.

   

   Ispod radne palete možete da nađete postavke boje za vaš monitor. Izbor će mnogo uticati na izgled slika u IDC SR, tako da morate o tome voditi računa i - s vremena na vreme - proveravati da li su postavke i dalje u redu. Ako na sistemu nemate instaliran određeni profil boja za monitor, molimo da izaberete sRGB.

   U slučaju da je vaš monitor isporučen sa generičkim profilom prikaza, instalirajte ovaj profil u operativni sistem, a zatim ga izaberite u delu other monitor profile [drugi profil monitora].

   Ta profesionalni radni tok je potrebno kalibrisati monitor (a takođe i štampač). Individualni profili monitora koji su kreirani rešenjima za upravljanje bojama trećih strana takođe mogu da se izaberu u delu za profil monitora na meniju upravljanja bojama.

   Ako je kalibracija izvršena i ako je rezultujući profil izabran u meniju, može se postići izuzetno pouzdani kvalitet prikaza boja u softveru Image Data Converter [Konvertor podataka slike].

   Pravilno prikazivanje boja u različitim softverima za obradu slike

   U slučaju da volite da radite sa dodatnim softverima za obradu slike drugih proizvođača, pobrinite se da postavke za upravljanje bojama u drugom softveru za obradu slike odgovaraju onima koje su podešene u softveru Image Data Converter da biste dobili pravilan prikaz boja!